La vie d'une Francaise

Juce me posetio jedan fantom iz proslosti. Onako sasvim iznenada. Potsetio me je na dogadjaje od pre 4 meseca, i tu sam po mozda prvi put shvatila njegovo vidjenje stvari. A ono je mnogo ruznije od mojeg. Zapravo, taj fantom ima talenat da uvredi, ponizi i to na najljigaviji moguci nacin. Znala sam i tad da tu gresku sebi ne bi trebalo da dozvolim... To uvidjanje njegovog shvatanja me je povredilo. Zapitala sam se jesam li ja stvarno takva kakvom me on vidi. Zakljucila da ne treba da istrajem u necemu po svaku cenu a narocito onda kad sam sigurna da nije ispravno. Da, to je sasvim logicno, ali nekad ne postupamo u skladu sa zdravim razumom, pa nas posle peku uspomene. Zaista me oneraspolozilo, rastuzilo, dovelo do zelje da zaplacem to sto mi je rekao na najvulgarniji nacin. Nisam mogla ni da pricam o tome sa nekim od prijatelja. I neka. Bolje tako. A onda sam se setila misli jednog poznatog i veoma omiljenog savremenog pisca koji je rekao da su nasi neprijatelji tu kako bi nam ukazali na nase nedostatke i tako nas podstakli na usavrsavanje. Ne treba ih gledati negativno, vec naprotiv izvuci pouku. Eh, hvala knjigama, piscima...nije prvi put da me oraspoloze, pokazu svetlost, pravi put i budu bliski prijatelji iako vremenski i prostorno svetlosnim godinama udaljeni. I onda je usledio proces isceljenja. Uzdigla sam se iznad svojih osecanja kako bih mogla objektivno da promotrim situaciju, zakljucila da je fantom sirovina nepreradjena kao i njegov saucesnik u zaveri. Shvatila svoje greske i izvukla naravoucenije, tajni kod za sledecu slicnu situaciju, olizala svoje rane, zavila ranjeno srce i otisla na pocinak, gde me je san milovao svojim svilenim prstima govoreci mi da je harmonija jos tu...
I eto, moj neprijatelj je zeleo da me ponizi, rastuzi...Ali nije ni svestan da me je upravo doveo u suprotno stanje - apsolutnu ravnotezu i zadovoljstvo sobom. Ne bih da laskam sebi, ali tako je kad zloba naidje na cisto srce...

Najsmesnije mi je to sto kad cekamo nekog koga cemo tek prvi put u zivotu videti "live", sto nam sve ubogaljeni ljudi, prosjaci isl. idu u susret i gledaju bas nas. A mi se mislimo: " Nije li valjda to on/ona!? " I na kraju ti ljudi nas mimoilaze, jer oni nisu on/ona, oni su samo prolaznici kojima i mi sami izgledamo mozda cudno i unezvereno. :) Mi sto nervozno cekamo nekog prvi put u zivotu, i strepimo da li ce pruziti ruku ili poci da nas cmokne u od hladnoce rumen obraz... Eh, a onda se pojavi prava osoba, bas onakva kakvom smo je zamisljali i kakava jeste na slikama...I cmokne nas u obraz a onda s osmehom krecemo negde gde cemo se ugrejati brzo uz vrucu kafu - intravenski primljenu. :) Sve sto hocu da kazem, oprez kada se susrecete sa ljudima sa neta - budite vi ti koje ce da cekaju! ;)

...je dan D, jour J, day D...Postaces prijatelj ili nezni i odani loverboy. Strepnja. A i sreca. Jer, love is in the air! Ima li sta lepse nego iscekivanje moguce ljubavi? I kad je ona samo dan daleko. Svi ti poljupci i zagrljaji unapred odsanjani jos koliko sutra popodne mogu biti stvarni. I ti ces biti stvaran. I samo cu cutati, skupiti ramenca i presti li presti...:)

Jao, sto sam nestrpljiva, nestrpljiva sam!

Kako me to izludjuje! Pa zar taj covek nikad ne moze da stigne na vreme!? Ma, poludeh! Stvarno ne kapiram ljude koji hronicno kasne. Meni to vise lici na stav "ja sam najvazniji na svetu, Zemlja se okrece zbog mene i kad god da krenem, dobro je, jer sam ja bitan". Mislim, samo jednom kad mi pukne...okretace se on oko te Zemlje! I'm SO pissed off! Jebeni skot!

Eh, ti, da li ti je zagrljaj jednako topao kao glas, da li ti ruke miluju kao i osmeh, da li ti koza mirise kao i misli? I sta se krije iza svega? Sta nam dan donosi? I hoce li on ubrzo doci? Da li ce hladno vreme odloziti sve, produziti magiju, sakriti dublje tajnu, odagnati sve!? Reci mi da znam.

Tvoje oci znaju sve
Njima reci nisu potrebne
Kad me crne misli posete
One osete

Udjes, izadjes i gotovo. Tako bi se moglo opisati moje danasnje polaganje ispita! Bas kao u reklami koja se vrti a u stvari je stih pesme nekog domaceg benda...Putain, kad sam lenji skot. Uvek hocu linijom manjeg otpora, i eto...uvek naucim da rad, rad i samo rad su tri najvaznije stvari za sve. I ceo dan maler do malera. Nekad ne treba ustajati iz kreveta, prespavati dan, i probuditi se prekosutra. Calac stigao na stanicu da me pokupi, i auto odjednom nece da upali...bas se pitam zasto. I zasto danas? I kao sto kazu, jamais deux sans trois, ogrebem srecku, onako iz inata, i dobijem sipak sa isplazzenim jezikom. E, a onda je doslo vece, i malo me taj maler pustio. Nije ni bilo tesko kad sam cula glas koji je melem za sve moje depresije i malerozne dane...Taj glas i prave reci. Kaze on meni : "J'ai pense a ma Blanche-Neige, et d'un coup tout etait blanc..." I tako to sve lepo, uz osmeh. Zanimljivo je kakvi sve nacini postoje da neko kaze da misli na nekog i da mu neko nedostaje...Rekoh, da mi nisi toliko daleko, kidnapovala bih te. Hehe. I jos mnogo sto sta, ali nije za javnost. Eh, eh...I na kraju, zavrsih u kafeu kod moje rodjake kojoj je danas rodjendanko, i tamo sam upoznala jedan par koji mi se cini retko normalan, retko normalni ljudi...za nase podneblje...Strasno je videti da se ambicija gasi u mladoj dusi zbog tamo-nekih bezveze razloga...Ali, treba ojacati, zivot nikad nije jednostavan. I tako. Sad me tu nervira jos po neko, ali ne moze mi nista jer me u principu boli pistolj i lako se okrenem i nestanem. Pa nek' se pita sta bi?, sta bi? E, pa, bi sta bi!

pod ovim pojmom mogu se kriti razne stavrcice...Ima iskusenja koja ne mogu imati uopste a mame me, ali vecina je onih koja samo trenutno ne mogu okusiti. Mene eto na primer mami jedna knjiga koje se ne mogu latiti dok neka druga posla ne pozavrsavam...A stoji mi u vidokrugu sve vreme. A plus je poklon i to zeljeni i ocekivani...koliko je to iskusenje kad ovde pisem o tome. Ali ima i neceg lepog u tome sto cu taj uzitak malo odloziti...To mu dodje neka vrsta mazohizma! :) Eh, eh...

Samo mi se nasmesi, zagrli me i cuti, cuti i ne pustaj me, ne pustaj.

Seul le silence est grand, tout le reste est faiblesse.
Samo je tisina velika, sve ostalo je slabost.

Ovde ti treba vucna snaga...neka vrtoglava slika da izmeditiras...ljustura da se zavuces i sakrijes na neodredjeno...magnetna tacka u buducnosti...jedan osmeh koji ce te provozati galaksijama i konacno te dovesti u tvoju...Ovde ti treba Kandid...tchi...neko ciji jezik ne razumes ali shvatas sustinu, osecas vibraciju, jer bica su ta koja se razumeju, ne jezici...ovde ti treba cudo, filmski scenario...Sizif...utociste, malena odaja u dusi, kovcezic...A ako bi sve to nadomestila jedna knjiga, da li bi to bila utopija ili samozavaravanje? 

Will you be my shoulder when I'm gray and older, promise me tomorrow starts with you...
I just need this stage to be seen, will you be a friend of mine to remind me what is real...
I'm just chasing time again...
I am a dreamer and when I awake you can't brake my spirit, it's my dreams you take...
Find comfort in pain...
I won't be your concubine, I'm a puppet, not a whore...
Cry on my shoulder, I'm a friend...
 
 

Umrla je zena koja se namucila, rak... Pomislih kako li joj je sin kojeg je sama odgajila, a onda saznah od mog sagovornika da je on umro pre godinu dana.........
To su oni momenti gde zaboravite da li govorite ekavicom ili ijekavicom, koje sve strane jezike znate, zaboravite da pojam reci uopste postoji i ne mozete se setiti nijedne jedine bilo kog mrtvog ili zivog jezika, vec stojite razrogacenih ociju i usta pokusavajuci da uspostavite barem neki tanani kontakt sa svescu; i cini vam se kao da se te dve smrti nisu desile njima, nego su tresnule vas licno, obe u isto vreme, pa ste umrli dva puta u sekundi...

Toliko sam danas zatvorena da nisam u stanju ni za toliko da se otvorim kako bih zakljucila sta u stvari ne valja...Bas neki tezak dan...uzas jedan. A plus vikend. Ma kod mene sve naopako. Zavitlaj sve u vetar i plesi po njima...