La vie d'une Francaise

Tako mi treba jedan kisni dan...Basta! sunce i vreline, uzaren auto...Kad ce jesen? Jedino vredno tokom leta su veceri, ali ne "profitiram" mnogo zbog visih sila. Horizont je daleko, a vreme tako mala jedinica. Zivotni ciklusi se menjaju, periodi se smenjuju a ja tapkam u mestu i cekam kisu. Secam se vremena proslog pokusavajuci da pronadjem sebe, carobnu formulu optimizma, energije... Where's the key, damn it! Mora da sam na nekoj raskrsnici pogresno skrenula...

Derrière ton rire...il y a une âme en detresse.
Kako mu polazi za rukom da sve zna? I pre nego sto pomislim ili shvatim sama, vec je rekao, lepo izlozio, pronasao mozda i resenje. Lovac na male signale, neko ko salje ljubav cekajuci da se "otvorimo" kako bi prihvatili pomoc. T'es trop fort, mon petit!

Nikad nije bilo ovako. Da ne mogu da presecem. Da rasudim da li je plus ili minus. Dobio je tu sansu koju je trazio, i zaista se trudi, ali muci me pitanje koliko je sve to iskreno. I put za Pariz, sve pre i tokom...zaista se trudi kao nikad pre.
Odlucila sam da instaliram spy program u njegov komp. Ne radi se o paranoji, ni ljubomori, vec prostoj cinjenici da mi trebaju dokazi da je iskren. Dokle idem? Pa zar je moguce? Obecala sam sama sebi, i jos nekome, da ako se ispostavi da je parazit, da necu reci ni reci, vec su mirno otici. Jer, dajuci poslednju sansu, na sebe sam stavila odgovornost uspeha i neuspeha. Jer, ako je neko parazit, tu se nista ne moze, to je njegova uloga u zivotu. Moje je da budem pametna da predvidim potez. Zato cu mirno otici, bez svadje, bez osudjivanja kako je to sve tudja greska... Sve je sad moja odgovornost.
I sve mi lici na igru. Nisam sposobna da je prekinem, nesto me tera da idem do kraja. Nekakva vrsta perfekcionizma, da se izgura do poslednjeg daha i da se na kraju sve zna. Ili, mozda je to samo nacin da posle svega ne osecam krivicu, da zasigurno znam da je mikrob i da mi savest bude cista. Oni sto ponekad kazu da su zene komplikovane, ovih dana se slazem sa njima, jer jedva drzim krajeve. A kada jednom shvatimo da je stvar komplikovana, ona postaje jednostavna. Tako nekako.
A s druge strane, drugi on. Njegov zivot. Pomazemo se medjusobno. Necu nikad zaboraviti kako me je stitio. Kako zna da mi cita misli. Ali, sta da radimo ti i ja, toliko slicni, toliko vezani nekom silom? Kazes da je najbolje da prekinemo svaki kontakt a i sam ne verujes u to, znas da smo probali i da ne ide. Mislila sam da su odluke donesene, ali kada sam te ugledala na aerodromu, sve mi je bilo jasno. Nisam mogla da te pustim iz zagrljaja, a i ti si se prepustio, nisi se otimao. Videla sam da ne mozemo da pricamo a da se ne dodirujemo. Tvoj zasitnicki stav je nesto sto mi je neophodno. Tvoja kultura, nacin na koji govoris, nacin na koji se salis, svaka nijansa je dostignuta, strpljenje, zrelost. Ponavljas kako je sve komplikovano, ali za mene je nas deo jako jednostavan! Ne trudim se da ga definisem, verujem ti slepo, imam poverenja u tebe, postujem te i znam da ces biti prisutan do kraja zivota. Tako i nikako drugacije.

désolé pour ce soir ma Grande,
j'ai été plutôt brusque envers toi en te racontant tout cela.
"t'es peut-être un trophée .."
"j'ai dit à Marjorie..."

à partir de ce soir, tout ce qu'on se racontera ne restera qu'entre toi et moi.

Je voulais aussi te dire qu'il n'y a pas de mot assez fort pour exprimer mon déchirement quand j'avais dû te dire stop and kiss :(
euh.. kiss and fly :)

mon avis n'est plus objectif sur toi et ton bb
car mes sentiments (pour toi) sont devenus encore plus forts qu'auparavant.
hier (mardi 26) j'avais apprécié chaque seconde passée auprès de toi encore plus que les 3 premiers jours.
tes caresses, tes bisoux et surtout ton regard si mystérieux, je voulais me plonger dans le bleu (et le vert) de tes yeux et m'y noyer
pour toujours.
je vais te dire un truc qui va te sembler "bête", quand on écoutait la chanson "danser sur le lune" dans la twingo, j'avais des larmes qui
commencaient à apparaitre dans mes ptis yeux, heureusement que j'avais mes lunettes pour te les cacher.
Et ce dernier baiser si furtif sur la bouche que tu m'avais fait à l'aéroport, si rapide mais si précieux pour moi,
je voulais que tu le saches ...

bonne nuit ma Grande (t'es certainement en train de ronfler).

-ton Petit.


Posmatram sobu u haosu i zakljucujem da je ona ogledalo moje duse...

Brzo je proslo. Ali, pronasla se energija, napunile se baterije. Jos uvek se pitam... Cutanje i otsutnost duhom bune. Reklo bi se san o necem drugom. Napravi tabelu "plus i minus", sta ce prevagnuti? Putovanje sa N.G. Rec "chamuga". Izraz "ne prodaj veru za veceru". Nova knjiga P.K. Mozda u njoj nadjem odgovor. Turbulencije i konstatacija da nemam strah od letenja. Popijen lek za glavobolju. Neizleciv umor i zelja za spavanjem svuda i u svakom momentu. Prepakivanje. Fabricka hrana sa malo ukusa. Nostalgija za maminom kuhinjom. Za bakinim mladjim danima. Sest sati puta zbog 4 sata. Neko ko "taljaga" posetu. Ko je zaboravio prijatelja. Neko ko je dozvolio da daljina udalji. Neko ko je nekoga razocarao. I neko ko se izgubio. I dalje isto pitanje, i dalje prolaznost vremena. Strah od godina. Procerdanog zivota. Dorucak kod Tifanija. Rucak na nebu, pogled na oblake, prolazak kroz oblak. Kisa na prozoru. Vetar je nosi. Neko ko ne raspakuje svoje poklone.

Jos 9 dana i kidam iz Francije da malo posetim svoje. Posle gotovo godinu dana.Da vidim mrda li sta u mojoj zemlji ili je sve isto kao i pre. Ili da preformulisem, da se podsetim vredi li i dalje kopati rukama i nogama kako bih ostala ovde...
Tu su i uspomene koje ce ponovo zaziveti, jer odavde ne mogu da ih reprodukujem. Svaki kutak krije pricu. Ljudi koji vise nisu sa nama. Oni koji su napustili zivot dok sam jos bila tamo, oni koji su "otputovali" od kada sam otisla; oni koji su se odselili i oni koji su se doselili. Deca koja su porasla. Nove zgrade koje su ozidane u medjuvremenu, nove prodavnice, nove reklame na tv...sve ono sto jos ne znam. I bicu kao stranac. U svojoj zemlji.
Bice i stvari koje uvek ostaju iste...
I pretumbavajuci po glavi moguce rendez-vous, poklone...radosna sam, narocito sto cu "banuti" dva dana unapred. Zamisljam mamino reakciju kada bude otvorila vrata... :)
Ali...Kada dodje dan povratka... ko prezivi, pricace...
P.S. Ima da se krka sve ono sto ovi jadni Francuzi nemaju predstavu da postoji u svetu kulinarstva! :) :p

toliko topla sam ja.

Kaze da je planirao da svojih 7 slobodnih dana ispuni koje-cime. Na kraju je zavrsio ne radeci nista. Trgni se!
wake up and smell the coffee, eh...

Ista misao dolazi sa razlicitih strana. Kao da se Bog uspinje da mi prosledi poruku...

"- Na ovo mesto sam dolazio svake godine da ti izaberem najlepsu jelku za Novu godinu. Sada je na tebe red. Treba da izaberes najlepsu!
- Ali, kako? Toliko ih ima, shuma je prostrana, kako da znam koja je najlepsa?
- Da, ima ih puno i sve su lepe. Dovoljno je da izaberes jednu i odlucis za nju da je najlepsa!"

"Ce n'est pas beau qui plaît, c'est ce qui plaît qui est beau!" :) Ima smisla, treba razmisliti! :)

Il faut permettre à la voix de notre ange de se manifester par la bouche des autres. ( Treba dozvoliti glasu naseg andjela da se manifestuje kroz usta drugih. )

P.C., ti tako dobro opises ono sto ja samo intuicijom razaznajem! To cini da u sekundi brisem kilometre koji nas dele, i da mi tvoja fizicka prisutnost nije neophodna jer te osecam u svakoj pori srca. Jezik nije barijera, to i sam kazes, i moguce je sporazumeti se sa osobom koja ne govori isti jezik. To znamo ti i ja. Nisu jezici ti koji se razumeju, vec ljudi...

"Tebi, koji vecno cekas, usamljen noci duge...Tebi, koji znas a cutis da sam pored nekog drugog..."
Tebi, koji me uvek pratis kuci, iako smo na 50m, tebi, koji zelis da se uveris da sam bezbedno stigla. Tebi, koji cinis velika dela ne hvaleci se. Tebi, koji se trosis bez rezerve, bez kajanja, bez skrivenih misli. Tebi, dzentlmenu. Tebi, dobrici. Tebi, na strpljenju. Tebi, na vernosti. Tebi, na prirodnosti tokom sedam godina.
"Oprosti mi, nisam te cuvala, nisam to ni znala. Oprosti mi sve svoje poraze, i ovaj dan sto prolazi zauvek, zauvek.."
"Udvarala sam se nepoznatom mladicu, govorila istine na svim jezicima, zarila i palila da ih poveruje, dok je cutao secala sam se da si mi najkrupnije lazi verovao..."
D.M. neka te Bog cuva.

U niko se ne brine sto te nema, niko se ne cudi sto ne ponavljas svoje navike, svima je sve krajnje normalno. Hoces istinu? - Sama si.
Daleko si.

Pitanje je jednostavno. Kako je uopste moguce verovati u ljubav? Nakon veze koja je trajala 7 godina - toliko toga ulozenog, zaljubljenost do usiju... i na naposletku kraj svemu. Jer, ljubav je postala prijateljstvo i ponestalo je zelje. Ako nije uspelo tad, sa velikom ljubavi, sa kim ce da uspe? Sa nekim ko naidje slucajno u datom momentu, sa istim - slicnim ciljevima, u koga nismo bas zaljubljeni ali mislimo da bi moglo da funkcionise. Brak iz interesa? Jer, ljubav i tako vremenom nestane, zasto onda traziti dalje, kada smo spremni da osnujemo porodicu, i kada ceo organizam zeli decu? Trazim savet starijih, iskusnijih, koji su vec istrcali dobar deo svoje trke...

Kako biti zadovoljan kada se plasimo uspeha? Kako imati snage izdrzati zivot ako ne postoji ambicija? Uocavam tu gresku, i plasim se nasledja. Neophodno je imati cilj pred sobom, u koji verujemo istinski, gde se celo bice uspinje da ga ostvari, instiktivno i misaono. Ovo su godine kada je plan neophodan. Ne sme se dozvoliti prepustanje vetru, stihiji. Nikako dopustiti da se recenica "izgubio sam vreme" potkrade i postane kratak opis zivota. Strah od rizika sprecava napredak. Sigurnost i skromno zadovoljstvo onim sto vec imamo provladava i blokira korak. Bojimo se da izgubimo ono sto smo vec dostigli, i stojimo tu gde jesmo. A jos je veca bojaznost od kajanja, od moguce biografije "izgubio sam vreme jer nisam imao hrabrosti".
Strah, tako cudna rec...

Kako je to zanimljivo, ponekad mozemo da osetimo kada se periodi u zivotu menjaju. Tacno znam da od sutra krece jedan sasvim drugi ritam. I da ce ovaj, koji jos uvek traje veceras, biti spakovan u arhivu zaboravljenih perioda. Ili "mozda zaboravljenih". U osnovi, tako je i dobro. Nema monotonije. Ali treba znati izvuci nektar iz svakog prelaza...

I said I wasn't gonna lose my head, but then POP! goes my heart...
http://youtube.com/watch?v=S0A7dtdc-nU

Posle vodjenja ljubavi, ona vodi ljubav recima.