La vie d'une Francaise

Ne, to ne moze biti ljubav. Ne, to ne moze biti ljubav. Ne, to ne moze biti ljubav. Ne, to ne moze biti ljubav. Ne, to ne moze biti ljubav. Ne, to ne moze biti ljubav. Imala sam cast da se upoznam sa ljubavlju i pre. I to pre nije ovo sad. Toliko smo drugaciji. Na istu stav gledamo drugim ocima, razlicito tumacimo istu situaciju. Mimoilazimo se, vidis li? Ti se nikad ne trudis da zadrzis onu koju volis. Nikad ne gazis svoje dostojanstvo, nikad ne klecis na kolenima. Pa kako onda mozes znati sta je ljubav? Bez zrtvi, bez kompromisa, bez popustanja. I cudim se sebi samoj. Prvi put se desava da zavolim posle. I ne verujem sebi da je moguce. Posle 27 godina promeniti refleks. Kazes da monogo analiziram i da imam potrebu da me razuvere. Da. Tacno je to. Ali, ti, toliko drugaciji od mene, ni ne slutis zasto. Ne pomisljas da mi srce nije mirno. Ne shvatas da mi ne trebaju tvoji pokloni i da ne umem da ih primam, ne umem da im se radujem. Ljubav se ne kupuje, ni poverenje. Obecali smo jedno drugom da se nikada necemo rastati, nikada ostaviti, ali znam da je pitanje vremena i osobe koja ce to prva uciniti. Suprotnosti se privlace, neko kaze. Ali to vazi za fiziku, u ljubavi nema pravila. Moze me privuci razlicito, ali ako me \"razlicito \" ne razume, tu nema fizike, ni hemije, ni ljubavi. Rekla sam ti da cu ti napisati pismo jer mi ne uspeva da ti kazem sve u momentu kada zelim. A i sam si primetio da ne pricamo mnogo. Mislim da cu sve ipak reci jednom recenicom, ukradenom.
I'm just a girl, standing in front of a boy, asking him to love her...


Ne, to ne moze biti ljubav. Ne, to ne moze biti ljubav...

I tako...vec je mesec dana proslo. I to kakvih! Postavljali smo jedno drugom hiljadu zamki kako bi otkrili sto vise, shvatili da je iskreno i sa druge strane. I prethodno vece je bilo lepo. Konacno otvaranje srca. 1+1=1 :)

Eto to je Francuska. Mogucnost upoznavanja gotovo svih nacija, rasa, kultura bez mrdanja. Veceras izlazim sa jednom Bugarkom, Francuskinjom, dvoje Engleza i kasnije nam se pridruzi i jedan tip sa Antilskih ostrva ( Gvadalupa ). Jos je neizvesno za Rumunku. :) Il faut profiter! Bonne soirée et bon week-end à tous!
Française

Tek sad shvatam. Tvoj rodjendan. Secam se prosle godine, i one pre nje. Prvi put namerno nisam htela da ti cestitam kako bi video da mi nisi bitan, a drugi put sam poslala poruku kojoj nikada nije bilo odgovora. Zar je moguce da su dve godine prosle? I da te jos trzim? Jos mislim, prevrcem sve detalje, jednom zakljucujem da si ti bio sve, drugi put, da sam sve uzdigla na pijedestal. Dodjavola, zar cemo morati nase zivote provoditi odvojeno, sa drugim ljudima? Nemoguce izdrzati! Brakovi iz interesa, a ljubav skrivena negde u srcu, daleko od svih, i tek ponekad kada smo sasvim sami, izvlacimo je na svetlost dana, i pazljivo otvaramo kao ljubavno pismo, kao kutijicu sa bitnim sitnicama...Samo nama bitnim.
Na sve je to pala prasina. I zivot nezaustavljivo tece, i Bog se igra. Veceras mrzim tvoj humor, Boze, tvoje igre sa nasim zeljama, izvrtanje svega sto smo ikada pomislili i rekli, cudne okrete u nenadanim momentima... Sve sto jeste nije, i obrnuto.
I kao sto ti rekoh, zivot ide dalje, i nizu se licnosti, ali nijedna nalik tebi. Sve su tvoje lose kopije, pokusaji da imaju tvoj sarm, tvoj smisao za humor, tvoje dobro raspolozenje, talenat za jezike, smisao za hedonizam, tvoju prirodnost, tvoj nacin vodjenja ljubavi...
I zar je moguce da je gotovo kada jednom stavimo tacku? Nema ispravke? Druge sanse? Gumice za brisanje, ili bar jos malo mastila da se od tacke napravi zarez?
I ceznem da te vidim, da te slucajno sretnem negde, ali to nikada ne moze biti iznenadjenje, jer nada da cu te sresti je sveprisutna. Da vidim kako izgledas. Samo to. Posle cu znati sve. Da li si srecan.
A mozda nam se putevi sretnu. Mozda se Onaj gore ponovo nasali na nas racun. Mozda nas spoji u momentu kada sve ostalo bude bledo. Mozda. To je sve sto imam.

Nemir u nama, predosecam, cini mi se nece proci nikada...
Vazno je da budem sama, moram znati smisao reci "potreba". Potreba...
I sta sad? Dve reci. Zar su one bitne?

Tu es la force tranquille!
W.O.W.
divno
koji kompliment!

I sad tu neko kaze 'volim te' posle tri-cetiri dana. Pa je li to moguce? I place jer sluti kraj. Neko drugi kaze " to je romanticar", a ti si méchante.
Lepo je cuti da neko dolazi svaki vikend u jedan klub samo da bi tebe ponovo pronasao, jer te je tu video jednog petka pre dve-tri sedmice. I svaki put trazi razloge zasto bi bila tu bas to vece,  a kada vidi da te nema, nalazi opravdanja zasto nisi dosla... Iako te ne poznaje. Voli te unapred. Sanja svaki moguci trenutak proveden sa tobom. Kaze da je srecan. Pita se da li ti uopste imas mane, i da li ima nesto u vezi sa tobom sto on ne voli. Konstatuje da imas jak karakter, i da nikada ne bi pretpostavio da bi mogla tako da odes, dok on juri stepenicama polu-obucen, u japankama koje uspeva da otkine u zurbi, nadajuci se da ce stici lift u kojem si ti. A ti kazes sebi da je tako bolje, i molis da istrcis iz zgrade pre njega, upalis kola i zauvek nestanes. Da te nikada ne stigne. Ali on uspeva, zadihan, golisav, vukuci polomljenu japanku, kaze " iako znam da nije obostrano, molim te, daj mi jos jednu sansu!"  
I dobio ju je. Uspeo je. 1:0 za Romanticara protiv Zlobnice.
Vracaju se zajedno u stan. On u suzama, a ona sa pitanjem sta je to postala. Pricaju do 3h u noc, a posle 3 vode ljubav, onda malo spavaju, budi ih telefon, opet vode ljubav. On kaze: "il est déjà midi et ma chérie n'a pas encore mangé, c'est pas possible!" Oblaci se i odlazi u obliznju pekaru i donosi sveze kroasane i pains au chocolat. Postavlja sto, vruce mleko, nutella, med, zitarice, djus... A posle dorucka, opet ljubav...
I sad, da li je visina bitna? Mislim, ako je tip nizi od devojke, moze li to da funkcionise? Moraju li uvek osecati tudje poglede i osude ili je drustvo napredovalo i smatra da godine, visina, boja koze...nemaju znacaj ako je tu LJUBAV...?

I tako njoj odjednom dodju crne misli, tamni periodi, ama kad se niko ne nada. Pitam sta nije u redu. Kaze tako to nju uhvati. Ne gleda me u oci. To tek mrzim. Pocinjem da nabrajam razloge nadajuci se da ce stisnuti hrabrosti i priznati sta ju je najednom spopalo. Nostalgija? nije. On? nije. Buducnost? nije. Nesto sam ja rekla sto nije trebalo? nije. Razmisljam se da li joj je "jedan od onih dana", ali nije ni to, znam da mi je nedavno poslala saljivu poruku da ima lepu novost da mi objavi - stigao joj je period! A to znaci da nije trudna. Samo ona i ja na ovo mozemo da se nasmejemo, jer znamo koliko je dugo sama...
I onda stizemo u jednu nazovi instituciju gde treba da pokupimo brdo informacija. Ona u kompletnoj blokadi. Osecam kako se zalepila za mene i ocekuje da je vodim, da se raspitam za njenu stvar, i da mozda cak i zaboravim na ono zbog cega sam ja licno dosla. Blokira i u jeziku. Najednom vise ne moze da sklopi recenicu. Pogresno razume ono sto joj se jasno kaze. I kao i uvek, ponavlja po tri puta ono sto svi znaju, i sto se podrazmeva.
Po izlasku iz zgrade, naravno, nista joj nije bilo jasno. Bespotrebno je dolazila. Prosipa spiku o tome kako oseca da joj ovde nije mesto, "ma vie n'est pas ici", nikada se necu uklopiti... I ko o cemu ona o sebi.
I have a confession to make. Juce sam u njenom stanu slucajno naletela na njen nazovi dnevnik, i vidim pominje me. Nikog osim mene. Ali, pored moje nacionalnosti ne stoji ni jedan podatak osim da sam joj prijatelj i da sam "na srecu ja tu, ali da to nije isto kao u njenoj zemlji, sa njenim prijateljima, njenom porodicom..."
I koliko sam samo uz nju. Svaki dan. Koliko je savetujem, zasmejavam, interesujem se za svaki prelaz njenog raspolozenja...jer, u Francuskoj je retko naci nekog ko nije povrsan, licemeran.
Ne volim. Ne volim slabe ljude. Jebote, pa nema tog stranca koji je ovde dosao a da se nije pomucio. Svima je u jednom momentu jako tesko. Ali guramo dalje. Ona se predaje. Ono sto kod mene traje par minuta, kod nje, citave sedmice...
Ako, ako. Samo trosi bespotrebno poene. Iscedi svaku cesticu optimizma koju imam za tebe. Potrosi sve moje rezerve, svu moju toleranciju.
Jebote, kad ces prestati da mislis samo na sebe?

To sto se ipak u jednom momentu naviknemo na tu samocu i sto naucimo da je volimo, cenimo i branimo. I onda kada neko zeli uci u nas zivot, mi vise nismo gostoprimljivi. Zaboravimo na kompromise, da na sto treba staviti dve case umesto jedne, da uvek treba misliti na raspored onog drugog kada zelimo isplanirati neki izlazak...
I najgora je ipak ta neka medju-faza, kada osecamo da se gore navedena priblizava i u sebi tiho molimo nekog iz buducnosti da pozuri dok smo jos uvek "receptivni", jos uvek spremni da zivot delimo na dva i da menjamo svoje navike samackog zivota. Dok se jos nismo ucaurili u nasu samocu i u tome pronasli neku vrstu konfora, skrovista iz koga lenjo ne zelimo izaci napolje...Tacnije, dok nismo poceli da brkamo samocu sa slobodom. (!)
Ne oklevajte! Ko vam se svidi, samo hrabro!  
  

Uh! 'Bem mu misa... Sad sam se smirila i mogu napisati par reci.
Znate li kako je kad ne vidite svoje npr. 6 meseci, i s vremena na vreme vam posalju slike? Vidite njih, kucu, detalje, malene kutke, i gotovo da osetite miris svog doma...
Tesko, tesko... Emotivni srcani udar.
I gde je vrhunac? Slika na kojoj je majka, cita, vidim je iz profila, nosi svoje naocare za citanje, desna ruka joj je podignuta, a izmedju prstiju je cigara... To je tako uobicajena poza za nju. Vidim njene prste, unutrasnjost dlana. Ruka koja me je odgajila... A onaj ko cita moj blog, znace da ruke za mene imaju veliki znacaj i da u glavi imam slike ruku svih osoba koje poznajem, i da to memorisem nesvesno. I eto, taj detalj, taj delic slike...
Tri- cetiri suze...i idemo dalje...

I nece da kaze SVE, ludi ga pop krstio.
A ona opet laze, opet mudro govori jedno a misli drugo. Ta nije imala ni popa, ni krstenje... A ni obraz.
On je radio u policiji, i sada mu se tesko moze verovati. Ima strategije vezano za psihologiju i fizionomiju. Prodaje diplomatiju za iskrenost.
Ona... nezna, krhka, zenstvena ali jaka i ponosita. Slomicete je, ali brzo ce se dici. Voli da naglasava i ponavlja stvari koje se podrazumevaju. Suvise je ulozila ( i ono sto nije imala ) i mora uspeti!
On je srecan. Bar se tako cini. Dobio je sto je zeleo. Sada moze biti kreativan. Ona koja je pruzila je srecna zbog toga.
On. Vidi se samo profil. Ne celo lice. Nemoguce je definisati. Licemerje? Mozda. Uglavnom, kada stvari nisu jasne, uvek je crna pozadina.
Ona spava a on vidi samo jednu tacku zivota...
 

Far away, this ship has taken me far away, far away from the memories of the people who care if I live or die...Starlight, I will be chasing a starlight until the end of my life. I don't know if it's worth it anymore...
Hold you in my arms, I just wanted to hold you in my arms...My life, you electrify my life. Let's conspire to ignite all the souls that would die just to feel alive! But I'll never let you go, if you promised not to fade away! Never fade away...
Our hopes and expectations, black holes and revelations...

mrzim samocu?
La solitude est un chemin cruel...

Jao, kako me gledas kako stradam! Znam nisi spavao celu noc, ali nada ne zna za umor. Ali to tek nije nista! Pa, ti ni ne znas kakve su slike u mojoj glavi, filmovi koji ne prestaju da se razvijaju, prosiruju i ponovo emituju! Ni ne slutis da se nocu uspavljujem sa mislju o tebi. Razmisljam na kojoj li strani spavas. Kako si pokriven. Da li su ti stopala topla i otkrivena. Ima li svetla u tvom stanu, da li si ostavio lampu upaljenu. Ili je potpuni mrak. Idem daleko u svojim mastarijama, zamisljam nas kao mlade zivotne saputnike. Pitam se da li bi mi dosadio, da li bih bila srecna pored tebe... Mislim da bi bio odlican father-to-be, jer tako si zreo, tako bleskast u isto vreme, tako svestran i poseban a sa tako jednostavnim pogledom na sve, tako mistican, tako kulturan. I tako privlacan u crnoj majci... 
I vidis dokle sam stigla, a da ti ne kazem nijednu rec? To sam ja. Nemam hrabrosti kad mi srce stvarno kuca.  

Nikad, ali nikad niko nije spremio takvu gozbu, i to u rekordnom vremenu i posle neprospavane noci. Stvarno sam polaskana, toliko da se cak osecam i neprijatno. Stvarno ima divnih ljudi. 
Rekao je da su sve zene zmije, a da ja to nisam..."jesi, ali mala". Ti si romanticna i to nevalja, i suvise fina.
Neko ko izadje iz Legije stranaca ima istancano culo da u par minuta otkrije drugog. I jos dosta kvaliteta kao npr. da dobro kuva. :) Ali, postoje i one skrivene stvari o kojima se ponekad prica, ali nikada o efektu koje su proizvele...