La vie d'une Francaise

Treba li se uopste porediti sa drugima? Da li to u bilo kojoj situaciji pomaze? Da li tudji (ne)uspeh stvarno nudi kljuc za nasu stvar? Ili je to pre onaj osecaj uspostavljanja ravnoteze sa samim sobom jer smo dotakli bit. Da, to je tajni kod: dotaci onu tacku u sebi, gde smo mi zaista mi, gde smo sami, gde nema spoljasnjih uticaja, severnih vetrova i pogresnih odsjaja, gde se cuje samo iskonsko "ja"...to je cilj, i to je otkrice, alfa i omega zivota, odluka, poteza, balansa. Oslusni sebe...

Moj profil pregledan tacno 1000 puta. Pa ovo treba proslaviti. ;)

Vec sam o ovom "fenomenu" pisala. Ovog puta nije u pitanju ista osoba. Ne razumem. Ako nekome naglasim, podvucem da ne volim kada neko kasni, i ako taj neko ima svoje vreme u svojim rukama, zasto onda mora da kasni? Zaista, ne mogu da se kontrolisem u ovakvim situacijama...

Joj, svasta mi se nesto dogadja. Ko prezivi, pricace...

Uskoro cu imati 'overdose' njihove pesme "Run"...Svasta mi se nesto mota po glavi dok je slusam...egzoticna nepoznata plaza, egzotican on, vatreno nebo, smiraj dana, poljupci, laki i dugi, svileni ples prstiju, pesak na kozi, uspavljivanje u camcu...
...I, I wanna run, away, with you...

Samopouzdanje je skocilo u svoju odbranu: "Zar je to sve sto mi dajes?! Samo toliko?" I taklo je bas onu nit koju je trebalo. Intuicija se borila za svoj glas u tom haosu osecaja. Govorila je: "Ne, ne, nikako!" Sva cula su se upregla da bi pomogla razumu da donese krajnju odluku. Iskustvo je takodje iznosilo svoje argumente: "Bilo je toga i pre... Jednom je bilo pogubno. Zato, bezi!" Ponos je rekao:"Neces se valjda spustati tako nisko?! Pa ti vredis vise, pobogu!" Posto je saslusao sve strane i svacija misljenja, vrhovni sudac nije mogao reci nista drugo do hladno i definitivno:"Ne." I tako je odluka doneshena...

Zivot je poput duge, potrebno je kise i sunca kako bi se dobile boje. Ako placemo sto smo izgubili sunce, suze ce nas ometi da vidimo zvezde...Prijatan dan svima...

Grcka je propala, ali mozda dodje on. I tu sam skeptik, ali radim na optimizmu! :) Da, moglo bi se reci da je poslednji period upravo to - razvijanje optimizma. Bas kao sto ne volim osobe koje se stalno zaljakaju levo-desno, strasno je uhvatiti sebe kako postajemo jedna od tih, i videti pogled u ocima prijatelja koji je tuzan i koji ponavlja "treba ipak biti optimista, treba ipak biti optimista"...I ima pravo. Jer, imati osmeh na licu, i truditi se uvek gledati pozitivno...nije nista drugo nego magnet za dobre stvari! Ko ne veruje neka proba! :) Jedan prijatelj je, prilikom jednog teskog perioda njegovog zivota, imao nezgodnu uzrecicu "sta jos moze da mi se desi?! Pa, ima li jos nesto odvratno sto ce me pogoditi?!" I ruzni dogadjaji su se samo nizali jedan na drugi, jer, nesrece nikad ne idu same, vec u hordama, kao utvare. Rekoh mu: "Ne izazivaj sudbinu! jer ona moze biti mnogo gora." I tacno je to. Pitanje je samo koliko je volja jaka. On mi se kasnije zahvaljivao jer su mu moji saveti i pisma bili, kako on kaze, hladni samari. I zanimljivo je to kako nam ponekad zatrebaju saveti koje smo davno nekome davali. Zaboravljamo, sta li. Zato sam ja i najverniji citalac svog sopstvenog bloga. :)

Hiljadu slika u glavi, i kad bih znala tako dobro i precizno crtati, dokazala bih podsvesni znacaj koji im pridajem...I zaista, ono sto postoji u svetu kao sustina, stvarnost ili masta prvo prolazi kroz njegov duh, a zatim kroz ruke, a one su toliko izvrsne da istovremeno jednom jedinom pogledu pruzaju skladnu harmoniju kakvu daju stvari. Ko razume, shvatice.

Vec je o tebi bilo reci. Ali, ti si poseban i bice ih za ceo zivot. Kada se svaka nada izgubi, jer sam postavila sebi ono pitanje "cemu sve to?", ti zoves. A glas je jedino opipljivo, jedino sto mi daljina dozvoljava da "dotknem". "Ti si mene mozda zaboravila, ali ja tebe nisam." Tu si se prevario. Samo se opet stitim. Ali kada to dodje od tebe, sve postane zivo i brisu se sumnje. Kazem "ca va", a znam istog trena da lazem, i da u stvari mislim "sada je bolje", jer nisam pala u zaborav, jer mislis i rusis moj pesimizam da necemo "biti", jer daljina udaljava...Sada je bolje jer znam da si "tu"...Mon "un metchre quathre-vingt tchreize"! :)

Sretnu se dvojica bihejviorista i jedan kaze drugom: "Vidim, ti si dobro. A kako sam ja?"
Setim se ove anegdote cesto jer ima trenutaka u zivotu kada mi treba jedan bihejviorista, posto ponekad sama nisam sposobna da uocim kako se osecam... Iako ne volim knjige tipa "gospodarite sami sobom", "kako steci samopouzdanje", "izaci na kraj sa...", sinoc mi je u nedostatku neke zanimljivije lektire pala pod ruke jedna knjiga tog tipa, a ciji naslov necu pominjati. I tako citajuci, dodjem do poglavlja gde se govori o besu-naravno! Setim se da sam relativno skoro imala jedan doslovce napad, tzv. prekid filma, pucanje ili kako vec, i to zbog najobicnije besmislice! Autor knjige kaze da je to posledica sakupljanja besa tokom vremena i da jedna trivijalna stvar moze posluziti kao "okidac". I potpuno prirodno, analiticar u meni je proveo nekoliko narednih minuta u razmisljanju o tacnosti te tvrdnje. Moj zakljucak? Sve vreme sam mislila da ne dozvoljavam da me svakodnevne neprijatne situacije ili kontakti sa ljudima razljute, izvedu iz takta. Mislila sam da sam iznad toga, sposobna da izadjem na kraj sa stresom i sacuvam pribranost, ali ova ekspolozija je izgleda dokazala obrnuto: da ono sto sam smatrala samokontrolom nije nista drugo do potiskivanje besa! Kako je onda uopste moguce izaci na kraj sa besom? Autor nudi razne metode o kojima tek treba da citam...
Izgleda mi da, hteli to ili ne, ovi americki seminari pretoceni u knjige, udzbenike, prirucnike na temu kontakta sa ljudima, kako se ponasati, isl. postaju nesto sto nam je svima neophodno danas. Narocito u sredinama gde je pojam psihijatra jos uvek tabu. Setila sam se i jednog uspesnog gospodina kog sam upoznala 2002. a koji je citav svoj privatni biznis zasnovao upravo na jednoj od ovakvih knjiga. Verovatno "kako uspeti" ili neki slican naziv. "Uspeh u 50 koraka". Sledio je uputstva i evidentno stigao do onoga sto je sebi zacrtao kao cilj...
Evo, ne prestajem da se rugam i govorim ironicno, a u principu, interesuje me nastavak knjige koju sam sinoc pocela...Sta bi rekli bihejvioristi i psihoanaliticari na ovo?! :)

Voilà, c'est fini. On a tant ressassé les mêmes théories, on a tellement tiré chacun de nôtre côté...que voilà c'est fini.Trouve un autre rocher petite huître perlée. Ne laisse pas trop couler de temps sous ton p'tit nez. Car c'est fini...c'est fini
Voilà, c'est fini. On va pas s'dire au revoir comme sur le quai d'une gare. J'te dis seulement bonjour et fais gaffe à l'amour. Voilà, c'est fini, aujourd'hui ou demain c'est l'moment ou jamais, peut-être après demain je te retrouverai. Mais c'est fini...hum, c'est fini
J'ai fini par me dire qu'on éviterai le pire, qu'il fallait mieux couper plutôt que déchirer...J'ai fini par me dire que p't'être on va guérir et que même si c'est non, et que même si c'est con, tous les deux nous savons que de toutes façons...
Voilà, c'est fini. Ne sois jamais amère, reste toujours sincère. T'as eu c'que t'as voulu, même si t'as pas voulu c'que t'as eu. Voilà, c'est fini, nos deux mains se desserrent de s'être trop serrées; la foule nous emporte chacun de nôtre côté. C'est fini...hum c'est fini.
Voilà, c'est fini. Je ne vois plus au loin que ta chevelure nuit, même si je m'aperçois que c'est encore moi qui te suis. C'est fini...hum, c'est fini
A...dieu

J.-L.A.

Maleni grad na obali, Juan les Pins. Centar istog, park, koji je znacajan po tome sto sam u njemu jednog jutra jednoj osobi priznala da se plasim jer pocinjem da osecam nesto veliko i uzviseno a bojim se da mi nije uzvraceno... Ali sada ne mislim o tome. Sedim sa prijateljicom koja govori o mnogim stvarima, bitnim i nebitnim, a meni se pogled gubi - ne tako daleko. Posmatram veverice koje skakucu po drvecu i u sebi molim da me samo malo ostavi u tisini ona koja sedi pored mene. Samo malo vremena da izmeditiram, da ne budem fizicki tu, jedino duhovno, da odmorim malo sebe od razmisljanja, da skinem teret analiza kojima sam sklona i nadjem ono sto zovem mirnom srecom...
I savetujem sebi, ostavi se filozofije, zivi zivot, udahni ga! Jer, starost ce biti tu za teoretisanje. Imaces vremena dobro izmeditirati o svemu, onda kada jedino to i budes mogla. Postuj svoje godine, scepaj svoju mladost i dozivi je u potpunosti - citavu i neokrnjenu! Ne oduzmi od nje nijedan kristal! Ovaj blog je moje prokletstvo i spasenje istovremeno. I kada ga jednog dana budem prestala da pisem, znacu da sam dobro...
Ne mogu podneti da o meni imas lose misljenje. Da nikada nisi zeleo da me zastitis od strela koje su bacane na mene, vec si ih donosio ti licno, kako bi sve bilo iskreno i jasno, kako na tebe ne bi palo breme lazi... Shvatices me, ako jednog dana vise ne budem mogla da trpim taj grozan osecaj ili privid odbacenosti, i ako budem nestala...Razumeces kada se budem povukla. Pokazite mi zenu koja se ne oseca krivom, i ja cu vam reci da je to muskarac, rece neki covek... Nista ne moze vise biti kao sto je bilo. Bas nista.
There's a hole in my sole that can only be filled by You...

Stay my cure for vanity, stay my source of laughter, my broken record remedy, stay my everafter.

Kad dodje taj momenat i sve stane, i kad vise nemamo tu moc da sami sebe ubedimo u nesto, nadjemo elana, snage i istrajemo, kada ni saveti prijatelja ne pomazu, kad ni sama cinjenica da se oslobadjamo bremena ne budi ...potrebno je naci neku svetlu tacku u bliskoj buducnosti, neki dogadjaj koji mozda i nije povezan sa ciljem ali je vredan zrtve.
Ima trenutaka kada vodimo igru sa Bogom "ako uradim..., desice se...". Ako odavde do semafora ima tacno deset koraka, uspecu; ako ne budem bila u istom hotelu, istoj sobi, uspecu. I On se igra, i odgovara, daje znakove koji se ispostavljaju tacnim. Ali, i ako nam dozvoli da zavirimo u sutra, i ma kakav znak da je u pitanju, potvrdan ili odrican, problem ostaje, jer da bi se resio, potrebno je uloziti se...
Preslikavanje dana i nefunkcionalnost perioda mozda prekine put za Grcku. Odjednom se javlja volja. Odjednom i niotkuda vraca se Kandid, sve izgleda moguce i blizu, zivotni put postaje obasjan suncem, sve je prolecni dan.
Ne budes li iz ovog osecaja izvukla efekat, razocaraces me...